Prenosim deo teksta “Zašto naši matorci u Srbiji ne izlaze” Marije Ratković, objavljen 19. marta 2015. na sajtu VICE:

“Treća teorija je da matorci ne izlaze jer nemaju prijatelje. Ovo je malo zajebano, i naravno, povezano sa prve dve teorije, ali na neki način i ultimativni, iole prihvatljiv razlog neizlaženja. Pre nekoliko godina sam najbolje drugarice zamolila da se nikad ne raziđemo. Malo su me čudno gledale, a onda sam ih pitala da li su primetile da naše mame nemaju prijateljice ili prijatelje. Razmislile su, a onda i potvrdile. Imale su komšinice, koleginice, rođake, kućne pomoćnice, frizere, ali ne i prave prijatelje, prijatelje iz mladosti. Mame nikad ne prespavaju kod druga ili drugarice.

Znate li zašto nemaju prijateljice, pitala sam ih? Zato što su počele da lažu. Kada im je izašla prva bora, kada su dobile prvi šamar, suočile sa prvom ljubavnicom, prvim razmaženim detetom, kada su dobile prvog keca, prve probleme sa zavisnošću, kilažom ili zakonom, počele su da lažu. Sebe, ne nužno druge.

U stvari, prestale su da se druže međusobno i ostale u svoja četiri zida, kad su prvi put prećutale da nemaju orgazam, da ih sopstveno dete potpuno izluđuje, da su se udale za kretena i da im je majka posesivna skotuša, da jedva sastavljaju kraj s krajem, da su razočarane, tužne, iscrpljene i na ivici da odu u pičku materinu. I to je u narednih nekoliko godina potamanilo sve njihove prijateljice iz mladosti, perioda kad svi imaju prijatelje.

Te neizgovorene laži su pobile sve one sa kojima su pričale o seksu, tajnama, depilaciji, menstruaciji, one koje su im držale glavu dok su povraćale, one kod kojih su spavale, one koje su za njih lagale i one koje su ih šminkale, one koje su znale pravu istinu. Morale su da ih uklone, dakle. Na ovaj ili onaj način.”