Priča sadrži elemente urbane legende ali to uistinu nije. Žana je izmišljeno ime moje stvarne drugarice. Njen brak je uobičajena zajednica dvoje ljudi; ima svega i nema po nešto. Tokom našeg višegodišnjeg druženja imala sam mogućnosti da čujem nekoliko zaista neverovatnih priča kojima je obojen njihov nimalo svakidašnji život. Jedna posebna mi se urezala u pamćenje. Priča o tome kako je Žana jednom prilikom spasila svoj brak.
Kako to obično biva, Žanina sumnja se ušunjala brzo, tiho a krivac neoprezan i zanesen, ostavljao je tragove kao Godzila u snegu. Gospodin Kriza (zvaćemo ga tako zbog osetljivosti faze kroz koju je prolazio) je promenio svoju dnevnu rutinu ustajući pola sata ranije nego što je uobičavao, sve vreme provodeći u kupatilu ili pred ogledalom brijući, čupajući, mackajući, mirišući i sve u tom smislu, svoju, krizom srednjih godina, ošinutu personu. Da ne zaboravimo i isprobavanje skoro indentičnih poslovnih košulja: da li je bolja ona sa užim ili ona sa širim sivim istovetnim štraftama. Elem, providan kao kvalitetna najlon čarapa, Gospodin Kriza je bio više nego sumnjiv.
Razlog tome, Žana će otkriti, dok je on uspeo da kaže Otorinolaringolog ili ti zaveže čvor svoje sumnjive nove kravate. Kao vrlo mudra žena, jedna od onih istinski retkih, bez ijedog napadnog pitanja upućenog njemu, ona se domogla ključnih informacija preko Gospodinovih koleginica sa posla. Jedno obično “šta ima novo?” je urodilo sa “ma neka nova namiguša u tom i tom odeljenju”. Namiguša jeste bila nova, ali Žana nije bila od juče. Spremajući strategiju par dana, vrlo nenametljivo i oprezno je dobila priznanje Gospodina Krize da postoji neka nova mlada koleginica u odeljenju, da slučajno živi baš u blizini i da joj se on kao pravi Gospodin i kavaljer ponudio da je prevozi svakog jutra dok se dotična ne snađe.
Zadržavajući pozu hladne i odmerene žene, ne pokazujući ni jednim gestom bogate joj verbalne i neverbalne komunikacije, da joj je Gospodin Kriza jasan i prejasan, Žana je rešila da stvar zatre u samom početku jednom brzopoteznom akcijom kojom bi se ponosio bilo koji vojni strateg.
Zaluđen, zacopan ili prosto izgubljen, Gospodin Kriza nije ni slutio da tek što je krenuo u pohode nemirnim i novim teritorijama a njegovom putu će već odzvoniti.
Ključna uloga u toj misiji pripala je prostom i jednostavnom satu, što bi rekli – budilniku.
Pošto su misija i cilj bili jasno utvrđeni, na red su došli i konkretni zadaci.
Naša mudra i pametna Žana je prvog dana svoje fantastične strategije, navila budilnik jedan sat unazad i Gospodina Krizu odvela na polusatno čekanje njegove nove simpatije. Pošto nije jutarnji tip Gospodin Kriza nije ni primetio da je vremenska greška u pitanju i pomalo srdit na novu koleginicu (namigušu), što kasni, otperjao je na posao bez nje.
Sledeći dan, vrlo promućurno, da Gospodin Kriza ne bi nešto posumnjao, Žana je sat navila na 15 minuta unapred. Kako će se kasnije saznati, to je bilo dovoljno da se gospođica, nova koleginica, oseti malo nesigurno po pitanju obostrane simpatije i udvaranja. Jer, da se razumemo, kad ona namigne, oni dolaze, i to na vreme.
Poslednjeg dana našu Žanu je pratila i sreća. Pomerivši ovaj put čitav jedan sat unapred, uspela je da ostavi gospođicu novu koleginicu na pljusku i vetru dobrih pola sata. Kada se Gospodin Kriza, uveliko kasneći dokotrljao do posla, imao je i šta da vidi. Do kože pokislu i besnu gospođicu novu koleginicu rešenu da Gospodinu Krizi zbog priređenih poniženja ne da drugu šansu i svoje mladalačko utegnuto poslovno odelo provoza u nekom drugom automobilu/braku.
Pomalo sluđen i naravno krizom srednjih godina ošinut, naš anti junak nije shvatio šta mu se desilo i kako je taj prokleti budilnik uspeo da ga zavadi sa svojom novom, gospođicom koleginicom.
Kada je neko vreme prošlo, a budilnik se vratio uobičajenom i tačnom pokazivanju vremena i izbor košulje i kolonjske vode spao na jedan, Žana je priznala svoje “zlodelo”.
Kao što to mogu samo ljudi zrelih godina i životno/bračnog iskustva, bračnu krizu su preinačili u sjajnu anegdotu a svoje manjkavosti u snage na kojima počiva njihova jedinstvena zajednica.
There Are 16 Comments
Dobro je da im iz krize nije ostao dvosed auto u kojem deca moraju da čuče na zadnjoj klupici u autu…kao mojoj drugarici 😉
O joj!
Hahahahha, divna i poucna prica. A jos lepsi i dovitljiviji je tvoj stil pisanja! Bas sam uzivala citajuci pricu. PS-Svaka cast Zani na strpljenju i lukavosti!
Hvala draga 🙂 Meni je Žanin postupak totalno neverovatan jer to meni nikad ne bi palo na pamet niti bi uspela da sakrijem zabrinutost i sve što uz to ide 🙂
Super!
🙂 🏩
:D, divna prica…pametna zena, bravo!
Ona je zaista retkost 🙂 Nisam sigurna da poznajem još jednu takvu koja bi tako nešto uspela 🙂
Odmah bih napravila scenu. Ne znam da li mi se sviđa stil Žanin – ali Tvoja priča je maestralna. Hm. Verovatno se tako u Srbiji čuvaju klipani od muževa. Moj je bio tako idealan, da je sad već na nivou fikcije (umro davno, na žalost)
Potpuno te kapiram i ja nema šanse da bih bila u Žaninom fazonu 🙂
Pametna žena 🙂 Ima ona izreka “Upoznaj neprijatelja da bi ga pobijedio”, baš mi se dobro uklapa u ovu priču.
Tako nekako 🙂 Ja tu priču znam od njih naravno, već dugi niz godina, ali nikako mi ne “zastareva”, baš je neobična 🙂
Ja se ovog nikad ne bih dosetila. Sjajna taktika!
Takođe 🙂 Sva sreća da nas ima i razboritijih 🙂 🙂
Sjajna priča i prilično podsticajna za “zlu ne trebalo” 😀
Interesantna i istinita priča moje drugarice 🙂 Sećam se izraza svog lica dok su nam je pričali 🙂 🙂