Svaki dan vam liči na Dan mrmota, život vam protiče kao da ste na pokretnoj traci. Gušite se svakodnevnicom, potrebno vam je malo uzbuđenja i provetravanja, vremena samo za sebe. Godišnja doba neumitno prolaze dok vi obećavate u svakom krugu “Evo, čim nađem vremena krećem na …” (dodajte same). Za sve, vrlo junački, krivite decu i muža, možda i prezahtevnog šefa.

Bez obzira da li ste mama, keva ili mati, da li imate dečake ili devojčice, jedno je sigurno. Pod hitno treba da uradite nešto za sebe. To nešto treba da je u domenu iskoraka iz uobičajenog ritma. Nešto od čega se plašite, zazirete, stidite. Znam, zvuči vam suludo, ali verujte mi u pitanju su svim normalne stvari. Ako ste stidljive za vas je idealno da krenete na trbušni ili latino plesove, cilj je postideti i Šakiru. Ako ste plašljive kao zec, skok padobranom je za vas lek. U tih par minuta dobićete takvu adrenalinsku injekciju da vam ni botoks neće nikad zatrebati. Ako ste nesigurne ili nepoverljive, timsko prelaženje prepreka ili planinarenje su pun pogodak. Ako niste ništa od navedenog već jednostavno volite izazove, spontanost i život, krenite redom 🙂

Ja spadam u ovu poslednju grupu, mama svaštara, koja se setila da bi i za nju i za njenu decu bilo sjajno da im da primer. Lep je osećaj kad učiniš nešto neočekivano i drugačije, kad te sa ponosom gledaju tvoji klinci i govore drugarima “mama je letela”. Da, mi nismo samo varjače i sudopere mi smo i avanturistkinje i istraživačice i hobistkinje.

Da bi se “zagrejala” za 3. Međunarodni festival ekstremnih sportova i svoj amaterski let paraglajderom penjala sam se malo po veštačkoj steni i spuštala se zip line – om (sajlom) sa svojim petogodišnjakom.  Imala sam takođe, ranije iskustvo letenja parasailing-om, odnosno panoramskim letom padobranom koji vuče gliser, tako da je ideja o paraglajdingu bila bliska.

U Trstenik, gde se festival održavao, odnosno Vrnjačku banju, gde smo bili smešteni došli smo direktno sa letovanja. Prethodno kupljen promotivni vaučer simbolične sume, će se pokazati kao vrlo dobro uložen novac. Tamo sam upoznala nekoliko mama blogerki, družila se sa njima u jednoj drugačijoj atmosferi. Ljudi oko nas su delovali krajnje opušteno, neopterećeno a ipak vrlo živo.

Iako sam se u momentima osećala kao riba na suvom, podrška divnog mi muža, hronični nedostatak uzbuđenja i odsustvo straha su učinili dovoljno da celokupan doživljaj letenja predstavlja svojevrstan iskorak iz uobičajenog serijala Očajne domaćice.

Let je prošao lagano, lepo, baš kako i treba za jednog amatera. Ekipa je bila interesantna, sastavljena od šarolikih karaktera, zaljubljenika u ekstremne sportove. Ništa ne bi bilo tako zanimljivo da nam kanap za vuču padobrana nije pucao celo prepodne, da nam zastavica za start u stvari nije bila prljava Vileda zavezana za štap, da nam je anemometar bio sklepan od najlon trake zavezane na kraju dugačkog štapa stavljenog u flašu vode pa u padobrančevu čizmu 🙂

Sam let, tih 4-5 minuta su bili zaista čarobni. Imate želju da raširite krila i vrisnete ljigu iz Titanika:

I’m the King of the World!

Iako sam nabavila GoPro kameru za snimanje domaćice u letu, u tom kratkom momentu dok vam pogled seže do iza horizonta a vetar duva kroz “krila” ne želite da ceo doživljaj kvarite selfiranjem. Jednostavno želite da ga proživite suštinski.

Zato izvinite na iseckanoj montaži i čudnim kadrovima 🙂 Želela sam da i ovo podelim sa vama, da vam kažem da se usudite, probate nešto drugačije. Ako ja to mogu, možete i vi!

P.S. kad kliknete sačekajte malo da se snimak učita da vam ne kreca 🙂