Žene u Srbiji nemaju mleka! Mleko je nestalo iz grudi Srpskih žena, gde je otišlo i kada će se vratiti, ne znamo. Obeshrabrujući statistički podaci navode da manje od 20 odsto žena doji svoje bebe! Iako je formula tj. adaptirano mleko u opticaju tek 60 godina a žene i njihove mlečne žlezde pola miliona godina, gle apsurda, žene se mahom opredeljuju za nezdraviju, skuplju, konformističku opciju! Skoro sam naišla na odličan tekst o tome kako proizvođači adaptiranog mleka potkopavaju dojenje i prirodno majčino mleko. Elem, jedini problem je u tome što ne verujem da je odgovornost za toliki procenat žena koje ne doje u reklami za formulu, već neznanju, strahu, lenjosti! Da lenjosti!!! Sve nam je postalo teško, i ako treba da se oko nečega pomučimo svojski onda to proglasimo za nešto što nije vredno truda. Kao da imamo pametnija posla nego da othranimo kako valja tih u proseku 1,6 odsto dece što je ima prosečna porodica s decom u Srbiji. A znamo da smo ih dobili na jedvite jade u tridesetpetoj, iz epruveta, na kredit, kao podstanari, bez posla i još svašta kroz šta prolaze obični parovi u ovoj šugavoj državi. Ili je za sve kriv osiromašeni uranijum?
Ja sam fanatični zaluđenik za dojenje. Kada sam ostala trudna sa prvim detetom, jedina briga mi je bila da li ću moći da ga dojim. U okolini sam imala drugarice i koje su dojile i koje nisu. Iskustva i stavova je bilo raznih. Osuđivala sam najviše drugaricu koja nije želela da doji svoje dete, iako je imala mleka, jer joj je dojenje bilo “odvratno, neprirodno i bolno”. Sad joj se divim jer je imala herca da kaže iskreno kako se oseća. Nije potegla izgovor “nemam mleka”, a bilo bi joj lakše, jer bi tada svi imali razumevanja za nju.
Nažalost danas niko ne razmišlja o tome koliku odgovornost nosi izjava “nisam imala mleka”. Kada to isto kaže 80 odsto žena koje su rodile decu, samim time što su najglasnija većina, njihov glas postaje najdominantniji i najrasprostranjeniji. Njihov glas kao većinski poprima uticaj “istinitog” za sve one nesnađene, novopečene majke koje u svom okruženju već nemaju podršku da doje. Dojenje jeste lični izbor i ne bi ga trebalo nametati kao prioritet i uslov za “dobru majku”. Sve smo mi dovoljno dobre mame.
Za sve one “lude” žene koje bi išle korak dalje da osiguraju uspešno dojenje najvažnije je da nađete bar samo jednu ženu, bilo prijateljicu, patronažnu sestru ili savetnicu za dojenje koja će vas ohrabriti i posavetovati svaki put kad budete ubeđene da nemate više mleka. Žene prestaju da doje, u ogromnoj većini, u trećem mesecu, ne shvatajući da je do tog smanjenja u količini mleka došlo privremeno zbog uspostavljanja normalnog hormonalnog funkcionisanja. Najvažnija stvar u vezi sa dojenjem je da bebu do 4-5 meseci starosti (dok se sama ne u obroči) dojite isključivo na zahtev (to podrazumeva i noćno dojenje kao najkvalitetnije!). Beba nije ni robot, ni biće koje linearno raste pa joj je u određenom momentu potrebna određena količina hrane. Nekada je gladnija a nekada ne, kao i vi. Zar vam to nije logično! Takođe, što je češće dojite više mleka će nadoći. Sisanje nije za bebu samo hranjenje i pojenje (ako ne pije vodu), već i maženje, smirivanje i sigurnost. Mama je tu za mene.
U svojim ludovanjima i paničnim strahovima vraćala sam se ovom tekstu i savetima jedne prijateljice.
Da bi se pripremila i osigurala uspešno dojenje išla sam i u školicu za trudnice, čitala sve što mi je došlo pod ruku na tu temu, ali najviše su mi pomogli saveti drugarice koja je bez sujete i srama pričala o svom iskustvu sa dojenjem. Prvi savet je bio da ničim ne mažem bradavice da ne omekšaju, već suprotno, posle svakog kupanja da ih par puta suvim peškirom prortljam, da vremenom malo otvrdnu. Zatim da u bolnici kada se porodim prvu i drugu noć dok ne nadođe mleko, najnežnije, kružnim pokretima, masiram nekolko puta dojke da se ne bi napravile ploče. Saveti su bili na mestu u potpunosti. Iako sam se porađala 12 sati, bebu vadili vakumom, primala transfuziju krvi dva dana, isto toliko bila odvojena od bebe, umirala od straha da li će sa detetom sve biti uredu, nikakav problem sa grudima i dojenjem tada nisam imala! Znala sam da je u početku bebi dovoljan kolostrum iz grudi i da nema mesta panici ako isti dan ne krene da lije mleko. Takođe bebu hrane u bolnici ako je potrebno, mada iskusnije majke ne traže nikad dohranu već drže bebu na grudima non stop. Sada znam da sam u prva četiri meseca dojenja imala hiperprodukciju mleka. Grudi su mi bile kao dve ogromne dinje iz kojih je nekontrolisano curilo i štrcalo mleko na sve strane. Bebac je dobio prvog meseca 1,5 kg, drugog 1,6 kg. i trećeg 1,2 kg. Međutim u četvrtom mesecu grudi su mi splasnule i delovalo je da nemam više dovoljno mleka. Glupača! Nisam shvatala da se ponuda i potražnja mleka uspostavila, kanali razradili, već sam mislila da mi mleko presušuje! Nema tog čaja za dojilje, tablete za laktaciju i litre i litre boze, koju nisam probala i popila, misleći da nemam više dovoljno mleka. Nije mi bilo dovoljno da se smirim, što je objektivno bebac bio na ivici da postane Mišelin beba sa svojih 9 kg. sa četiri meseca, moj strah od gubitka mleka je bio iracionalan. Do šestog meseca sam opsesivno paničila oko količine mleka koju imam, da li mu je dovoljno, koliko je napredovao i tako u krug. U šestom mesecu sa uvođenjem nemlečne ishrane, vratio mi se i ciklus. Svaki mesec, dan-dva pre nego što dobijem menstruaciju, količina mleka mi se smanji, bebac nerado sisa i jasno pokazuje da mu se ne sviđa ukus tog mleka. Za par dana se sve u normali i tako 18 meseci koliko sam ga dojila. Za to vreme sam imala dva mastitisa i to u 8 i 10 mesecu. Ono što sam naučila na teži način je da upaljenu dojku ne diram a kamoli masiram, već samo oblozi od kupusa i ako tako doktor proceni antibiotik.
E sad, pošto se u mom životu sve dešava naopako tako je bilo i sa iskustvom sa drugim detetom. Za razliku od prvog drugi porođaj je prošao fantastično, za poželeti. Ista procedura sa nežnim masiranjem grudi i postepenim nadolaženjem mleka dva dana. Međutim, već kod kuće sam bila iznenađena što mi grudi nisu kao dinje već samo “malo” nabrekle. Bez obzira na staž od 18 meseci uspešnog dojenja panika me opet savladava. Bebac i ovaj put lepo napreduje ali nije pasionirani sisavac poput prethodnika, pa je dobio “samo” 1,3 kg. za prvi i 1 kg. za drugi mesec. Sa nepuna četiri meseca počinje da odbija da sisa u budnom stanju. Čim ga položim u naručje, na grudi, poćinje histerično da vrišti i plače. Nije imao upalu uveta, zapušen nos, niti bilo šta slično ali je imao pojačano lučenje pljuvačke, što je uglavnom znak da će “uskoro” zubi. To uskoro može da se otegne na mesece! Za kratko vreme moj život se pretvorio u haos. Nisam mogla nigde da idem i ništa da radim već samo da čekam kad će da zaspi pa da se u određenom trenutku prišunjam da ga podojim ali i ne probudim! A kako se vreme budnosti povećavalo nisam mogla ni po 5 sati da ga nagnam da sisa. Naravno sledi krug izmuzavanja pa nuđenja na flašicu, on naravno ni u ludilu neželi to da prihvati. Pošto ni cucle nisam nikad davala deci, nikakvu flašicu nismo takođe koristili. U panici da mi se mleko ne smanji jer u toku dana ređe sisa, počinjem da se izmuzavam i hranim ga na kašičicu skoro tri meseca!!! Imala sam Aventovu pumpicu ali za čudo moja ručna tehnika je bila znatno brža i bolja. Za sve to vreme nema doktora, specijaliste, interneta, knjiga i zamalo baba vračara, koje nismo konsultovali. Svi nas gledaju belo, nije im jasno o čemu pričamo. Nisu nikad čuli da beba odbija da sisa u budnom stanju dok super sisa dok spava i po celu noć. Naravno, beba lepa, napredna, dobija više nego dovoljno na kilaži. Ali se hrani na kašičicu?! Moj ceo dan se svodio na izmuzavanje i hranjenje po pola sata. A gde je starije dete, muž, kuća, obaveze? Nikakvu pomoć u vidu mame, svekrve, sestre, nemamo. Sami ko ludaci. Pored sveg tog ludila, ciklus se opet kao sat vratio u 6. mesecu a bebac takođe odbija da sisa tih dan-dva, zbog promene ukusa i mirisa mleka. Pa, ovaj put pošto se izmuzavam znam tačno u mililitar koliko je popio, odnosno koliko imam mleka. Na netu u “stručnim” tekstovima i po forumima žene pričaju o meni tada nezamislivim količinama mleka. Na primer, bebi je potrebno ili već pije u petom mesecu 200 ml. naravno formule po obroku, dok moj bebac ne može da popije ni 150 ml. mog mleka. Sa prvim detetom nisam se izmuzavala ni hranila ga dodatnim mlekom da bi znala koliko pije i koliko imam mleka po dojci. Samo sam pratila njegove potrebe i njegovo napredovanje. Sada me i pedijatrica gleda sa nevericom kad joj kažem da dete ne može da popije više od 180 ml. mog mleka ni za živu glavu. Takođe mislim da ni nemam više po obroku. To je sad već pet punih, šesti mesec, dobio je 800 gr; sasvim u redu za taj uzrast. Doktorici ništa nije jasno. Zna koliko je potrebno adaptiranog mleka po obroku ali shvata da to nije isto i sa majčinim mlekom. Kaže, možda imaš masno i jako mleko kao foka, pa mu je dovoljno i manje nego kad bi pio formulu. Žalosno i čudno. Znaju sve o adaptiranom mleku a o majčinom ne. Pa onda kad se brojke i mililitraža za majčino mleko ne podudara sa formulom proglašavaju da naše nije dovoljno?! Sve u svemu, sa izbijanjem gornjih jedinica i normalno sisanje se uspostavilo. Sada znam da nije želeo i mogao da sisa tih par meseci zbog preterane preosetljivosti na bol i neprijatnosti u desnima zbog izbijanja zubića. Nije mi žao što sam ga hranila kao ludača na kašičicu svojim mlekom. Da sam tada bila potpuno luda od umora, stresa, nerazumevanja situacije, priznajem. Ali to je bio moj izbor. Iznad svega sam želela da sačuvam mleko i da ga dojim bar godinu dana. Dojila sam i njega 18 meseci bez problema 🙂
Vi to možete i ne dajte da vas drugi ubede u suprotno, vaša deca i vi to zaslužujete!!! Srećno!!!
There Are 27 Comments
E ovo je upravo ono što bih i ja napisala! Nevjerovatno mi je koliko ljudi ne vjeruju prirodi! Alo, svi drugi sisari to mogu, a evo samo žene zaboravile da nisu samo društveno biće nego su i dio prirode.
Meni isto dojenje mnogo važno. Pokušavala sam biti podrška nekim drugaricama ali sam onda odustala.
Sama sam sebi kao pokvarena ploča sa tim… Nekako sam vidjela da ima žena koje hoće da odustanu i da ih to objašnjavanje da se može izgurati samo smara. Pa sam se ja pokunjila i nisam pisala o tome. One kojima je stalo će naći “podršku”, makar na netu. Ovaj tekst je odličan.
Nego, ja ipak mislim da reklama mnogo doprinosi prihvatanju formule kao ok solucije. Da, to jeste zbog neznanja, ali kad formula ne bi bila tako sveprisutna mnoge ne bi tako lako posegnule za njom. Najgora koju sam vidjela kod nas je bila nešto tipa “izgladnio zbog majčine ljubavi” – kao jadna beba, majka toliko forsirala dojenje da je on jedniče ostao gladan. Skoro sam vidjela neku njemačku “ti vjeruješ meni a ja vjerujem …” pa neka formula. I tačno mogu da zamislim tu neiskusnu uplašenu mamicu koja nema sigurnosti u sebe i svoje mlijeko, kako poseže za formulom, jer to je ipak “sigurno”. A šta se tek radi u Aziji, ono je zlo! Sirotinja kupuje formulu jer im reklama isprala mozak da će, ako to budu jele, njihove bebe onda ostaviri svoj maksimalni potencijal…
p.s. je li ovo tvoja beba na fotkici?
Nije moje bebce na slici. Nesto sam se mislila da ipak ostanem anonimna, lakse cu lajati 🙂 A i nekad je lakse napraviti kontakt sa drugima kad imas gde da se “sakrijes”. Meni je tema dojenja jako vazna, jer velika vecina zena ne doji i to mi je neverovatno. Sad prosto nije “politicki korektno” da pricas o tome kako si manje ili vise uspesno dojio dete jer mozes nekog da uvredis. Skoro 80% zena u stavri se vredja. Treba da smo solidarnije jedna prema drugoj, da navijamo za nas i nasu decu. Imas pravo za formulu. Nije to naivna strategija uopste. Slicno se sad desava sa maticnim celijama. Ljudi dizu kredite da obezbede deci i tu sansu iako je ona na jako dugackom stapu. Zato je dobro da nas ima sto vise i da razlicite price i iskustva dopru do novopecenih mama. Znam koliko je meni znacilo samo par stranica koje sam posecivala na netu. Veliki pozdrav i radujem se druzenju!
Tekst je super i slažem se da je podrška jako bitna. Nažalost nisam bila te sreće da mi mleko lije u potocima i da beba napreduje sjajno. Zaista sam se trudila puno oko dojenja, pila boze i čajeve, menjala jelovnik, izmuzavala se, masirala i bila očajna što moja beba ne napreduje dovoljno. Dr mi je preporučio da uvedem dohranu pred kraj prvog meseca jer je beba dobila 600 grama. I od tada sam kombinovala dojenje i nakon toga dohranu. Za poslednja četiri dana prvog meseca je beba dobila još 150 grama. Dojila sam 7 i po meseci (uz dohranu). Pošto mislim da sam uradila sve što sam mogla, odlučila sam da posle sledećeg porođaja uradim nešto što nisam znala, a možda je trebalo i posle prvog – zvaću medicinsku sestru koja se time bavi da mi pomogne oko mleka u prvim danima. To je jedino što nisam probala i nadam se da će mi to pomoći i da ću ovog puta moći svojoj bebi da obezbedim dovoljnu količinu mleka. Mislim da stručna pomoć može biti od velike koristi onim ženama kojim mleko ne krene tako lagano. Ne moram sad da pišem i o tome koliku sam grižu savesti osećala što nemam dovoljno mleka ili što moje mleko nije dovoljno jako i masno. I sledeći put ću dati sve od sebe, ali ću se potruditi da očaj i grižu savesti ukinem, jer smatram da su mi samo uticali da smanjenje količine mleka, a ne na povećanje.
Draga Kika hvala ti na komentaru. Verujem da si se namučila sa dojenjem i strahovima oko količine mleka. Kao što si pročitala imala sam baš različita iskustva sa dojenjem oba deteta, tako da se nadam da će tvoje drugo iskustvo biti ono o čemu si sanjala. Najbolja moguća stvar je da nađeš podršku, bar jednu ženu savetnicu za dojenje ili kao što kažeš sestricu za laktaciju da ti pomogne. Idi u školice za dojenje, slobodno zovi savetnice za dojenje ili bilo koga kome veruješ i ko će za tebe imati razumevanja. Grižu savesti ZABORAVI. Deci si potrebna mirna i srećna. Ako to znači dohrana i to je ok. Svako od nas ima granicu do koje može da se muči, trudi. Nismo svi isti ali važno je da smo se trudile za nas i našu decu. Želim ti uspešno i lako dojenje drugi put. Biće mi drago ako se setiš i javiš kako ide ovaj put 🙂 Puno pozdrava!
Divan tekst!
I sama sam pisala o ovoj temi.
Jedna sam od onih žena koje su se za svaku kap mleka ludački borile jer je odluka bila još i pre porođaja – ja ću dojiti svoju bebu.
Stoga jako važnim i tačnim smatram onaj tvoj pasus koji govori o uticaju koji većina ima na majke – kada ne ide, 99% posto žena će pomisliti da je među onima koje prosto “nemaju mleka”. Dodajte tome manjak podrške i informacije i eto recepta za prestanak.
Hvala ti na komentarima. Sve mi mame radimo najbolje sto mozemo. Odgovornsot prema sebi, deci pa i drugima je nesto sto se u kontekstu dojenja i siroj podrsci dojiljama ne preispituje (kao ni mnoge druge stvari u ovoj zemlji i drustvu). Zato je vazno da mi solidarnije dajemo podrsku onim zenama koje se muce sa dojenjem i da im prenesemo iskrene i istinite price o tome kako je dojenje moguce i u nemogucim uslovima 🙂
Слажем се, диван текст и свака част на упорности, али чино ми се да је мало више “осуђивачки” него што би требало. Јер да сам на овај текст наишла у првих месец или два дојења док сам још увек лудачки покушавала да детету укинем мрску ми дохрану која му је била неопходна, проводила бесане ноћи тражећи начин да повећам лучење свог млека и питала се у чему сам ја то погрешила, мислим да би ме дотукао. Сва срећа успела сам да се извучем из тога, дојила дете до последње капи млека коју сам имала уз дохрану. После два месеца изнуривања дозволила себи да уживам у свом детету и у мачинству. И увек ће ме болети што нисам успела у ономе што сам желела. Реченица: “Нисам имала довољно млека” је на жалост по неки пут веома истинита и жене које су биле или су у тренутку док читају у тој ситуацији могу да се нађу озбиљно повређене. Не оптужујем, то је иза мене, али не бих волела да нека млада и неискусна мајка буде тужна јер и поред свега не може да пружи детету оно о чему је 9 месеци трудноће сањала.
Jeste malo osudjivacki jer sam puna revolta prema NAMA zenama, jer nismo istinska podrska jedna drugoj, Zato sam i pisala o svojim potpuno razlicitim iskustvima, strahovima. Ne radi se o dojenju kao takvom vec o ODGOVORNOSTI koju mi kao zene imamo prema jedna drugoj i nasoj deci. Naravno da dosta zena nema dovoljno mleka iz razlicitih i psiholoskih i fizioloskih razloga al je neistina da je u pitanju 80% zena. Zato je vazno da se nevredjamo, vec razumemo siru sliku. Nismo samo mi vazne, vec citave generacije zena i dece. Ako nesto nije islo kako treba, ok. nije i guramo dalje. Vec izlizana recenica nije majka samo sisa je apsolutno tacna ali majka jeste i to i mnogo sto sta drugo. Najvaznije je da smo iskrene i da pruzimo ruku jedna drugoj. Bilo bi sve drugacije da je statistika bar 50/50 ali smo daleko od toga. Otud moj revolt. A tebi hvala puno na iskrenosti i komentaru. Znam tacno sta mislis i ne gresis. Samo kad sve prodje covek moze da vidi i siru sliku a ne samo svoje iskustvo. pozzz
Odličan tekst i svaka čast na tolikom trudu i hranjenju bebe na kašičicu toliko meseci, zadivljena sam iskreno!Meni je razlika između dece 2.5 godine i znam koliko je naporno sa dvoje dece sve postići, iako je ovaj mlađi bio jako miran, tako da mogu misliti tog ludila, hraniti ga na kašičicu pored svih drugih obaveza.
Svaka čast i na tekstu o dojenju, i ja isto svima pričam i tupim da je prosto NEMOGUĆE da majka nema dovoljno mleka za biće koje je stvorila i da je to bebino osnovno pravo, da sisa i da dobije ono ŠTO JE PRIRODA STVORILA SAMO ZA NJEGA/NJU, ko smo mi da joj to uskratimo. Pa dajte malo toj bebi i prirodi šansu pobogu, pa šta ako traži da sisa svakih sat vremena, DAJTE JOJ! Imate pametnija posla?!! Moj prvi sin je sisao bukvalno non stop prvih dana, leva, desna, leva, desna, hranili su me, pojili, sve dok on sisa, odem da se istusiram on urla, spavao je nocu malo bolje i to je bilo to. Pa šta, i to je prošlo.
Naravno da je jako bitna podrška okoline i prave informacije, meni su na sreću velika podrška bili i patronažna sestra i muž i mama da istrajem u dojenju, ali i pedijatar koja je iako mi je prvi sin dobio samo 450 grama prvi mesec (! ) rekla da nastavim da dojim i da ne dajem formulu. Hvala joj na tome i on je nastavio da sisa i da kasnije super napreduje. Ni on ni kasnije njegov mlađi brat nisu ni okusili formulu i na to sam baš ponosna. A da ne pričamo o tom posebnom osećaju (naravno kad se uhodate) kad stavite svoje malo čedo da sisa i gledate ga kako uživa, a i vi s njim! Najlepši osećaj na svetu, ta mala glavica kako cokće!
Isto tako moram da kažem da pod hitno treba obučiti sestre u porodilištima (koje su apsurdno i zadužene za laktaciju i pomoć oko dojenja) nekim OSNOVNIM stvarima oko dojenja jer daju katastrofalne savete i primedbe, edukacija pod hitno!
Samo napred i dojite svoje bebe!
Hvala puno na podrsci. Divno je cuti da ima zena koje se bore da doje svoju decu i takodje sam ponosna i na sebe i sve druge koje su istrajale u tome.
Malo je reci da je tekst ODLICAN! To govorim i kao mama koja uspesno doji trece, i kao savetnica za dojenje ispred U Roditelj.
Glavni problem je nedostatak adekvatne podrske mamama. Tj. ne nedostatak koliko neupucenost u ovu sferu, cesto i na zalost i zdravstvenih radnika.
Mame su isprepadne. A onda postanu i umorne, iscrpljene, nervozne. I ako nemas nekog da te bodri, da mozes dalje (A MOZES!), lako odustanes.
Dojenje nije lako. Mama uci, beba uci. Ali uz prave informacije, uz podrsku, uz okruzenje mama sa pozitivnim iskustvom dojenja, to moze da postane jedno neprocenjivo iskustvo!
Tako je! Podrška, informisanje, želja, vera u prirodu i naša pametna tela i odgovornost prema svojoj deci ali i generacijama mama i dece koje tek dolaze. Dojenje nije lako ni uvek moguće ali jeste najbolje i za mamu i za bebu. Srdačan pozdrav za vas i čitam vas čim stignem 🙂
Svaka ti čast na upornosti i istrajnosti! Super je tekst!
Strašni su statistički podaci a još je strašnije šta porodilja u porodilištu može čuti. Evo pre neki dan mi jedna mama ispričala da kada je rodila drugu ćerkicu babica joj rekla, i to čak starija a ne neka mlada pa neiskusna, da izmuze i baci to žuto mleko, to ne valja za bebu. EEEEJJJ bre, kolostrum da baci! A bebica bila u inkubatoru, ranije se rodila, mami mleko nadošlo ali i presušilo jer nije dobila adekvatne savete i podršku. 🙁
Užas! Stvarno ne mogu da verujem više ko radi i brine o našim porodiljama i deci. Nije ni čudo što žene mahom ne doje. Žalosna je situacija u bolnicama i porodilištima ali zato mi moramo jedna drugoj da pomognemo. Moj savet je uvek da žena nađe bar jednu ženu koja je uspešno dojila svoje dete i neka joj ona bude glavni savetodavac. Hvala na komentarima!
Sjajan tekst.
I ja sam fanatik 🙂 Pisala sam na tu temu i našalila se sa- Dojim, dakle postojim! – mada, u kriznim momentima tog prvog meseca posle porođaja, i zaista ozbiljnih i velikih, ali ne i nerešivih problema, sam smrtno ozbiljna tu rečenicu doživljavala.
Skroz se slažem sa tobom- podrška, informisanje, želja, volja, požrtvovanost su jako važni, jer vreme tako brzo leti, pa i to nazovi mučenje za svaku kap brzo postaje juče, dok na kraju ostaje ipak “sladak ukus” pobede- znaš da si detetu dao najvažniju injekciju u životu, vakcinu, i nema dalje. Jako bi mi teško palo da nisam uspela, ali bih svakako i u tom slučaju potražila pomoć. Prečesto čujem “nestalo mi je mleka” ili “nestaje mi mleko..”, a uglavnom mi tada i pošalju skrivenu poruku “konačno. ne mogu više. ne savetuj”. Srećom, ne uvek.
Bravo za tebe! Kao i za prođaj, prirodni posle carskog reza! A sjajno si to uočila za skrivenu poruku – ne savetuj, nemogu, neću više, istina živa.
Zdravo! Ja sam majka 23-omesecne devojcice. Jos uvek je dojim. Volela bih da ona sama prekine i da se taj proces sto prirodnije zavrsi. Nadala sam se da ce to biti do 2. godine, jer je po preporuci pedijatara to kao vreme do kada bi trebalo dojiti dete, a i ja mislim da je dve godine sasvim dovoljno. Medjutim, nesto ne vidim da jenjava,..imam mleka, cak kada mi dete doji na jednoj dojci, sa druge mi i dalje krece mleko.. a devojcica mi je i dalje jako zainteresovana za sisanje.. to joj je nesto posebno, radost, i glavna stvar za uspavljivanje.. koristimo i cuclu,..koju ovih dana pokusavamo da ogranicimo samo na noc, odnosno na spavanje – nocno i dnevno.. Meni bi zaista znacilo da mi napisete da li je vase dete samo prestalo da sisa i kako je sve to izgledalo? Pitam se do kad ce sve ovo trajati..i gde je ta granica..gubim se polako, i malo sam umorna od svega. Hvala puno unapred.
Draga Majo, Moj prvi sin je sisao 18 meseci i nekako smo zajedno došli do tog poslednjeg podoja i sve je prošlo veoma glatko. Moj drugi sin takođe ima 23 meseca i dalje vrlo zainteresovano sisa. Kada je tekst nastao mi smo pokušavali da prekinemo dojenje i verovali ili ne svo ovo vreme, svako malo, pokušavamo da prekinemo 🙂 Zaista mi ne ide ovaj put od ruke odvikavanje, zbog raznih stvari. Prvo što sin nije ni jednu noć prespavao za 23 meseca, naravno ni ja sa njim. Spavamo zajedno, i samo sisanje ga umiri i uspava. Taj začarani krug je teško prekinuti, jer ako plače budi starijeg sina i tako u krug. Nažalost nemam neki dobar savet za tebe. I ja sam baš umorna i sve se prolongiralo i više nije čisto zadovoljstvo. Naravno mališa već uveliko veče “daj ciku” i sve poprima oblik onih priča sa decom što nose hoklice, psuju i traže da sisaju 🙂 Uskoro će i drugi rođendan i nadam se da će nam to biti prekretnica. Želim vam spontano i “dogovoreno” prekidanje dojenja jer sve drugo je veliki stres za mamu i bebu. Puno pozdrava za vas dve 🙂
Draga Mama, hvala na brzom odgovoru. Znači naši mališani su vršnjaci 🙂 huh, potpuno je ista situacija i kod nas. I moja ćerkica nije prespavala ni jednu noć u komadu, ni blizu (a ni ja naravno…). Dugo je spavala u svom krevecu, ali kad sam počela da radim, nisam imala više snage da je prebacujem, a ona se naravno, vrlo lako prilagodila velikom krevetu, i počela da sisa još intenzivnije. Od “cika”, stigli smo do “sisa” … u toku dana se nekako i dogovorimo da neko sisanje preskočimo, ali noću nema dogovora, pošto je bunovna i umorna.. Nema “recepta”… huh, verovatno sam i znala da ga nema.. ali mi je svakako značajno kad delimo iskustva i razmišljanja.. Plan mi je da pokušam da joj objasnim da je vreme da prekinemo,.. da se dogovorimo.. ali se istovremeno plašim da neće to baš ići lako..tj. da će biti puno plakanja..što ne želim.. nekako kao da i dalje imam dilemu, da li je sada to vreme, odnosno kada je pravo vreme da to uradimo.. videćemo, sve treba samo polako, prateći dete.. Hvala vam u svakom slučaju i puno vas pozdravljam!
Želim vam obema puno sreće i mali savet za kraj: ne počinji više stvari odjednom. Tipa navikavanje na nošu i odvikavanje od sisanja. I na kraju nam uvek preostaje mackanje senfom 🙂 Kažu da to nekad upali 🙂
Evo druga trudnoca, pocinjem vec intenzivno da razmisljam o dojenju. Da se nadam da ce ici lakse nego prvi put, jer sam vec cula par iskustava kao sto i ti imas, da drugi put bude potpuno drugacije… Sa prvim sam vukla laktacijske sestre za rukav, citala sve sto postoji, pitala za savet sve koje su dojile… odlucna da dojim, terala sam svoje, i u prvih 20 dana beba nije uopste napredovala! Onda sam u panici pocela da dodajem dohranu, ali na kasicicu, da ne bi odbila sisu, tako maloj bebi, na kasicicu, satima… uhhh. Uglavnom, gurali smo do 8 meseci dojenje, nekad uz dohranu posle podoja, nekad bez. Nije mi zao, trudila bih se opet i vise ako treba, samo da izbacim tu tugu i grizu savesti iz glave i srca ovog puta. Ovo za trljanje peskirom je dobro, probacu, meni su uvucene bradavice bile ponajveci problem, a ona nije htela silikonske ni da primirise
Dojenje zna biti teško iz puno razloga. Vrlo je važno da se zbog toga okružimo pozitivnim ljudima i iskustvima žena koje su uspele dugo da doje. Kada vidiš i čuješ kroz šta sve žene prolaze i koliko se trude da doje svoje bebe, bude ti mnogo lakše i problemi se brzo rešavaju. Ima divnih savetnica za dojenje kojima se možeš uvek obratiti. Što se tiče bradavica, mogu ti reći da nisam videla ženu sa manjima od mene 🙂 Ali deci to nije smetalo i sisali su dugo. Puno zavisi i od bebca, da li je jak, gladan, sisavac po svoj prilici 🙂 Ako je malo ne zainteresovan ili nije dovoljno jak da povuče u početku, tada može doći do problema. Samo napred i slobodno traži pomoć na sve strane 🙂
Meni se identicna situacija desila u 4 mesecu i ja sam fanatik da moja beba doji ,muz me gledao zacudjujuce stobplacem kada sam videla da mi grudi nisu pune ko prva 3 meseca ,a i moj bebac ima 9kg..takodje je odbijao par dana kada su mu zubi izbili ali proslo je .Svaka cast divna ste majka i robro je da procitam ovakav tekst da ne razmisljam da nemam mleka 🙂