Otkad pišem blog upoznajem razne zanimljive ljude. U početku mi je bilo interesantno da vidim svoj tekst objavljen na nekom portalu i reakcije žena na isti. Sada mi je najdraže kad me kontaktiraju, zatraže neki savet ili samo žele iskrenu razmenu.
Tako su me jednom prilikom dočekale poruke na Fejsu da me neka nepoznata “prijateljica” čita ceo dan. Zanimljiv je osećaj kad saznaš da te neko čita, nekog dodiruješ emotivno ili intelektualno, izazivaš svojim iskustvom i stavovima raznorazne emocije, smeh, plač, bliskost… Kliknem da virnem ko to tamo mene (i dalje mi čudno) čita i upadnem u tanjir zdrave hrane. Iz profila iskače neko slatko detence sa rukama u brašnu, nasred stola, ručka nešto meni nepoznato i čini se baš zdravo. Gledam, čudim se, nije blogerka, zasad. Pišem joj i nudim svoju tarabu za njeno predstavljanje. Okleva ali pristaje oduševljeno.
Ana Kovačević je vedra, šašava, zdravom hranom opremljena, moja Fejsbuk prijateljica, koju ćete nadam se nagovoriti da započne svoj blog namenjen zdravoj hrani, mamama i deci:
Zovem se Ana, Mihailova mama.
Mihailo ima dve godine i bogme tri meseca i ponekad mi je čudno da sam ja mama. Tako i delujem. Pre neki dan u čekaonici, čekam mamu dok je kod lekara, ćaskam sa nekom devojkom dobrih petnaestak minuta. Ne pričam o deci sa ljudima koji nemaju decu. Izlazi mama i priključuje nam se i naravno odmah pominje Mihaila. Devojka u čudu: “Ti imaš dete?! Nikad ne bih rekla.” Pojma nemam kakav utisak ostavljam na druge ali imam taj detinjasti stalnozapitkujući fejs i naravno tako se i ponašam.
Nekada nisam znala hleb da isečem a danas u cugu napravim čorbu, ručak, dva kolača i već razmišljam šta ću za sutra. Uživam da spremam, ali nešto što nikad nisam jela. To mi je izazov. Retko kad mi se ne dopadne. Ta želja za dobrim zalogajem se javila kada su Mihailu ustanovili alergiju na mleko. Ništa mlečno nije smeo. Panika. Čime dete da hranim za ime sveta. Mic po mic, gugl po gugl i naiđem na recepte bez ikakvog dodira sa mlekom. Prvo sam počela da kupujem biljna mleka a kasnije i da ih pravim i lagano otkrivam magiju veganstva jer sam tamo i otkrila kako se pravi mleko od badema. Mnogo nezdravih proizvoda smo izbacili iz upotrebe. Nema više sokova, gaziranih napitaka, salama, viršli, nema nikakvih grickalica, rafinisanog ulja, mesišta iz marketa.
Kad negde odemo ne tražimo ceđene sokove i domaće kolače. Jedemo šta nam ponude, jer to spada u ponekad i tako treba. Ne želim da se survam u ortoreksiju. Pojede Mihailo i plazmu i hleb iz pekare ali nema ništa lepše nego kad za pomorandžu kaže sok. Kad pije mleko od semena konoplje, kad mu je čokoladno mleko pravljeno od banane, biljnog mleka, urme i rogača. Kad gricka čips od kukuruznog brašna sa semenkama suncokreta, susama i golice, kad mu je ručak speltina testenina sa sosom od avokada, kad gricka krastavac umesto smokija i kad mu ostanu brkovi od susamovog mleka. Često ne stignem da fotografišem ono što napravim, ali kad mi je dan harizmatičan, onda su i slike takve. Evo i par recepata koje često pravim:
Potrebno za Aninu boraniju:
5 većih krompira
300 g zelene boranije
1 kašičica timijana
3 kašike gomašio dodatak (susam i morska so)
1 kašika narendane kore limuna
maslinovo ulje
susam
Priprema:
Krompir skuvati u ljusci, oljuštiti i zgnječiti viljuškom. Na maslinovom ulju minut propržiti timijan i dodati seckanu obarenu zelenu boraniju par minuta na laganoj vatri da boranija upije ulje. U omekšalu boraniju dodati krompir, gomašio i koru limuna. Sve lepo sjediniti, oblikovati u burgere i uvaljati ih u susam a zatim ređati na papir za pečenje. Peći na 220 C° dok ne porumene.
Anini laneni keksići:
200 g mlevenog lana (da bude kao brašno)
80 g spelta brašna
30 g krupno mlevenog lana
3-4 kašike nerafinisanog šećera
4 kašike maslinovog ulja
2 kašike brusnica
2 jaja
Priprema:
Jaja umutiti, dodati maslinovo ulje. U drugi sud izmešati suve sastojke i sve spojiti. Mutiti dok se ne dobije kompaktna smesa, malo umesiti i ostaviti da se odmori pola sata. Razviti u disk i vaditi čašom keksiće. Peći na 180 C° 20 min.
Zdrav zalogaj:
200 g prosa
3 veze blitve
400 ml vode
praziluk
so po ukusu
maslinovo ulje
Priprema:
Samleti proso u mlinu. Blitvu blanširati 2 min. ocediti kroz hladnu vodu i krupno iseći. U činiju sipati proso, vodu, iseckani praziluk, so maslinovo ulje i blitvu. Sve lepo izmešati i naliti u pleh (ja sam u onaj od 26cm), posuti integralnim susamom i peći na 220 C° oko 40 min.
Prijatno i družite se!
There Are 18 Comments
Živa bi šteta bila da Ana ne počne sa blogovanjem. Očas prođe godina, dve…deca porastu…sav trud, ogroman i svakodnevni ostane nezabeležen i nepodeljen. Moje su devojke sada već blizu Aninih godina, a živo se sećam početaka, kad je najstarija imala tri meseca i trebalo je početi sa kuvanjem… pre toga ni kafu nisam umela da skuvam… sad mi je žao što nemam negde zabeležene makar neke gozbe koje sma pravila… i male svakodnevne đakonije… nikada neću zaboraviti kako je moja najstarija ćerka, Lidija jela prvu štrudlu koju sam napravila… posle je život uzeo svoj danak. Puno rada, poneko lepo putovanje i druženje, puno problema… blog je divan način da se sačuvaju uspomene i da se podele iskustva… Čini nam se ono što znamo nikome nije važno. Ali to nije tačno….. Jutros sam se pitala šta bih mogla da pravim od boranije. Nikada ni pomislila na ovakve ćuftice… i baš sam radosna što su podeljene sa nama.
Drago mi je da sam nagovorila ovu mladu zenu da podeli sa nama svoje umece i recepte.
Meni je i sad zao sto ne stignem sve da zabelezim, jer deca rastu a obaveza je puno. Mada zivot nije reklama u nasem secanju se cesto odvijaju ulepsani filmovi iz proslosti.
mother, I love u 🙂
Kata, znate li koliko mi znaci ovo sto ste napisali.
Potpuno ste u pravu.
Razmisljala sam dugo i ipak resila da krenem sa blogom (iskreno zahvaljujući divnim ljudima).
lepo ste rekli, imam osećaj da to nikom ne znači sem mene ushićene, ali eto potvrdili ste da to nije tako.
Nadam se da želja nikad neće da mi mine što se tiče hrane, jer pored toga što mi je sve zanimljivo i imam vremena, to radim jer želim da smo zdravi.
Toliko pročitanih tekstova i knjiga na temu zdrave ishrane, kao i priče ljudi koji se bave zdravim načinom života, su me naterali da se ozbiljno pozabavim time.
Sva svoja iskustva ću deliti kroz blog,
Hvala vam još jednom od srca.
Ovaj vaš komentar mi je stavio tačku na odluku 🙂
Da da, zelimo blog, da i na srpskom nadjem neki recept za moje male vegetarijance. Nije da ih nema dovoljno na drugim jezicima, ali znaci saznanje da nismo sami, i da jos samo malo treba pa da i u nasoj zemlji prestanu da nas pitaju a kako i zasto ne jedemo i ne pijemo ono sto i drugi. 🙂
Nadam se da cete ga uskoro i dobiti 🙂 Navijamo za Anu!
Recepti deluju odlično, moraću da probam :)!
Hvala Ana
jako je lako i ukusno 🙂
Ajdee Ana!! Treba mi inspiracija! Moje dete je imalo hiperkineticki i poremecaj paznje, od prvog dana pazim na ishranu. Evo vec je veliki, ima 5 god i ponekad ne mogu da sprecim da uzme plazmu u parkicu ili sok na rodjendanu,a najradije bih vristala… u marketu dok citam sve one deklaracije o kobajagi zdravim proizvodima…
I za mother pohvala sto motivises ovako mastovitu i pametnu mamu 🙂
Za razliku od mene? 🙂 Morace sad da pokrene blogce, ceakmo samo!
Obaveyno blog!I ja polako ulayim u te “zdrave vode” i neverovatno je koliko tu ideja ima, i kako se lako nadovyzuju jedna na drugu. Meso i mleko ti cesto ni potrebni nisu. Cak ni jaja 🙂
Zdravo, samo zdravo! 🙂
Bravo! Odusevljena sam Anom a i tvojom idejom Kato da nam Anu prikazes u najlepsem svetlu. Samo napred sa blogom!
Hvala u svoje i Anino ime 🙂
Ništa nije slučajno….
Istina 🙂
Sjajno!!! Navijam za blog! Kato, kad bude javan, javljaj 🙂 Hvala ti što si nam predstavila Anu i njen rad 🙂
https://limunidjumbir.wordpress.com/