Ako dozvolimo sebi samo trenutak preispitivanja oko naših ličnih roditeljskih ambicija, želja ili prosto nadanja, zaključićemo da ipak najviše verujemo sebi i svom iskustvu. Šta to ustvari znači za prosečnog roditelja, “vlasnika” nekoliko komada detinjeg mešanog mesa? To, dragi moji, znači da mi ipak verujemo svojim instinktima, da mi ipak poznajemo svoju decu, želimo im sve najbolje, da smo svesni da su pred nama drugačija…

Volim kada se smejete zvonkim glasićima, kad me grlite i mazite lepljivim ručicama, vičete u glas ” Volimo te”.  Topim se od miline svaki put kad vam se oči zasijaju a ustašca naprave onaj najslađi oblik, srcastog O, kada ste nečim iskreno oduševljeni. Uživam u vašim pitanjima i zaključcima, vašim istraživanjima sveta i odnosa oko nas. Kada me pitate “Zašto nas mesec prati ili ko je brži, voz…

Divna Peškir autorka teksta, majka, pisac i pevačica,  je, ja bih rekla, senzacija sama po sebi. Za sebe kaže: “Pišem kao što vidim, čitaj kao što je napisano”, “Ja sam samo strastveni borac protiv političke korektnosti i zastupnik kritičkog mišljenja, pa bilo ono i banalno”. Verovatno je zbog toga i čitamo i pratimo. Ako slučajno niste dosada naišli na njen tekst “Porobilište”, evo ga i ovde…