Žene su čudna sorta. Većina njih se načisto zaljubi već pri prvom poljupcu, a uda i napravi svadbu posle prvog intimnog odnosa. Tako bar tvrde naučnici, zagledani u snimke skeniranog ženskog mozga posle prve razmene pljuvačnih i drugih sokova. U sredini te sive jednolične mase zadužene za racionalna i druga mišljenja, zacrveni se neka lampica, izobličena fleka zadužena za zaljubljivanje. Tek što je ona, pripadnica lepšeg pola, došla do daha posle uzavrelog ljubavisanja a već se verila.

To je on! Onaj pravi kojeg je toliko dugo čekala. Ona četvorica pre njega nisu mu ni prineti. Oni što se računaju. A ostalu sedmoricu ne računa. To su bile greške koje je sebi oprostila. Za prvu trojicu zna jedna drugarica a za ostalu četvoricu druga. Dok je onog jednog šmokljavog gada svima prećutala, on se nije ni desio.

Ljubeći silne žabe u potrazi za princom, naše tipično žensko čeljade, zavedeno emancipicijom, provelo je godine bežeći od realnosti. Njena suštinska priroda, promiskuitetno i razulareno je spavala sa pola Holivuda, omanjim tomom pisanih junaka, najvećim rok zvezdama i da ne zaboravimo, nekoliko vrhunskih sportisata. O flertovanju da i ne govorimo.

Izmaštani dakako, naši ljubavni partneri su postali reper sa kojim se poredi realni đuvegija. Onaj isti što je studirao osam godina, temeljno svaku godinu da utvrdi; što je štedljiv pa živi sa svojima da prištedi; onaj što traži posao samo u struci da ne uvredi fakultet; onaj što je manjkav kao i ona sama. Lonac i poklopac.

Naša gospođica “tipična” zavedena savremenim lifestyle obećanjima ne shvata da je emanciploatacija uveliko na delu. Danas žena mora da je dvopolna hobotnica ako joj je napameti normalan život. Školovanje, zaposlenje, udaja, deca, recept je odavno ustanovljen. Jeste da se selektivno primenjuje i da se biološki sat više ne uzima u obzir, jer i onako žene duže žive, ali naša draga gospođica “tipična” nepopravljivi romantik, misli da će onaj pravi ipak da je zdesi.

Možda je izgubila bitke, ali nije i rat. Spremna je ona da probudi i Samantu u sebi, nije ona neka kamenjarka da ne zna šta su seksualne i druge slobode. Gužvaće se čaršafi i doručkovati muška srca i ega u ime ženskih sloboda ali samo će naša gospođica “tipična” znati do čega joj je stvarno stalo.

A stalo joj je do toplog gnezda, do zagorelih sarmica i zahvalnog muža koji ništa slađe nije jeo, do bojenja veša u roze jer veš mašinu nije stigla da nauči da programira, do trudničkog stomaka i bar dva mala musavca, do jednog sasvim običnog života u kojem ima svoje mesto i oni u njoj.

I zato naša gospođica “tipična” govori seks a misli na ljubav. Neko ju je prevario da se ljubav traži svećom, u rudarskom oknu, na dnu mora. Da želeti običan život nije dovoljno cool. Da je samosvesna žena dovoljna sama sebi. Da, biti slobodan – biti samo svoj, znači odustati od svoje romantične nutrine, od tople “tipičnosti” i staromodne ženstvenosti.