Stereotipi su površne mentalne konstrukcije u čijoj osnovi se nalaze pogrešna i neopravdana široka generalizacija o nekoj grupi ili pojedincu. Ljudi lako upadaju u zamke stereotipije jer komplikovane i nijansirane životne sadržaje ovim procesom pojednostavljuju, ostavljajući dovoljno prostora za ličnu interpretaciju i humor. 

Sasvim mogući scenario više nego moguće stereotipne slike i prilike: Grčko more, tačnije Sitonija, peskovita plaža i prosečna četvoročlana porodica na njoj.

Sport Bili mama

Sport Bili mama je sitne, zategnute, rekli bi “praćka” građe. Vežba tokom cele godine ne samo zbog svog izgleda, već da bi smirila svoju kompulsivno-opsesivnu narav i karakter kontrol frika.

Iako je letovanje bukirala za vreme prošlog letovanja, za nju odmor kao takav ne postoji. Ona ne nosi šminku niti bilo kakav modni must have ove sezone ali zato ima vodootporni sat sa alarmom i tri torbe uredno napakovane sa svim izbalansiranim obrocima, bez aditiva, konzervansa, zaslađivača itd. U torbe su takođe spakovani lekovi i gomile vlažnih maramica, antiseptika, zavoja, kapi, masti i po koji antibiotik koji je namolila da joj doktorka iz privatne prakse prepiše za svaki slučaj.

Deca Sport Bili mame pod obavezno nose šeširiće i odelca za plivanje i odelca protiv sunca, protiv komaraca, protiv peska i vetra i života uopšte. Oni su ispod svega toga namazani sa faktorom 220 i izgledaju kao Kasper ili deca koju ste zamišljali dok ste slušali pesmu “rodiću ti sina kralja kokaina”. Na plaži ih možete videti samo u periodu do 9.30 ujutru kad se već panično sklanjaju od sunca u svoje apartmane sve do 18.30 kad se njihovo letovanje nastavlja. Ova mama se ne odmara, jer sve vreme brine i spašava živote svoje potpuno neugrožene dece. Potpuno opsesivno ih upozorava na sve moguće i nemoguće opasnosti, na ježeve i duboku vodu, na talase, cunamije i naravno nevaspitanu okolinu koja ne pazi dovoljno na svoju decu. Sport Bili mama svoju Kasper decu hrani raznim zdravim zrnevljem i posebno smućkanim organskim špecijama i sve to dok im briše krokodilske suze nastale usled ogromnog osećaja uskraćenosti, što deca pored njih jedu odvratne krofnetine iz kojih se cedi neki džem sumnjivog porekla i užeglo ulje.

Ova mama na specijalnom zadatku, u apartmanu drži časove engleskog i japanskog svojoj deci dok popunjavaju tuce različitih edukativnih knjiga i slikovnica koje su poneli da ne bi ni jednog trenutka ostali dokoni i neobrazovani na svom letnjem raspustu.

Sport Bili mama ima u svom rokovniku tri zakazana seksualna odnosa sa svojim mužem jer to tako treba na moru. Ona nema dlake i strije o kojima mora da vodi računa, ali je vrlo uznemirava činjenica da joj se prenapregnuti muž konstantno negde gubi u potrazi za boljom internet konekcijom jer čak i na odmoru on je na svom poslu nezamenljiv.

Mama – ja sam majka, nemam pravo da se vređam.

Ova mama je nešto kao žena – kesa. Ona na plažu stiže uvek posle deset jer niko od njenih članova porodice ne sarađuje za zajedničku korist. Dok vuče dvadeset torbi, kesa, kolica, dušeka i rashladnih frižidera, njena deca vuku jedva svoje noge, dok muž traži mesto za parking i njemu je najteže. Ona je ponela svu hranu koju je mogla da spakuje u njihov minijaturni auto, jer iako vrlo iskusno u novčaniku ima sitne evre za sve kukuruze, krofne i sladolede koje njena porodica može da pojede, ona zna da je njima svega uvek malo. Njena deca se kupaju po vasceli dan, nehajući za opasna zračenja i zaštitne kreme, bez šeširića i ostalih guma za spasavanje. Rozikaste boje kože koja se graniči sa opekotinama drugog stepena, često joj se gube iz vida dok se ona ogrnuta raznim maramama i peškirima, drekenja po plaži u nadi da će joj se dečurlija odazvati na njeno dvadesetominutno dozivanje da izađu iz vode. Ova mama prebraja urasle dlake koje joj vire iz kupaćeg kostima u predelu prepona, koji je po pravilu dva broja manji dok mašta o trajnoj epilaciji. Salo, strije i celulit joj se prelivaju na sve strane, prkoseći zgroženom plažnom auditorijumu koji joj nije ni do kolena. Ova poslednja rečenica je mantra koju ona sama sebi ponavlja, dok vadi knjigu koju nosi već tri letovanja, rešena da je ovaj put dokrajči. Dok ona pokušava da letuje, njen muž pokušava da isto prespava. Njena deca, zavisnici od telefona i tableta, kriziraju u nedostatku istih, ne uviđajući da to što se smaraju na letovanju je svojevrsna privilegija, koju im žena kesa i čovek koji spava, teškim odricanjem omogućavaju verujući da će se na istom zbližiti i lepo provesti.

Mama – ja sam majka nemam pravo da se vređam, je svojevrsna tetkica, zadužena za ispunjavanje svih želja i potreba svoje porodice. Ona ima sporednu ulogu u svom životu jer program mučenice nema dugme za delete.

Morski seks ovog bračnog para je naporan i osuđen na propast, jer kad je on zainteresovan ona nije i naravno obrnuto. Takođe količina pokušavanja da do istog dođe jednaka je količini odustajanja zbog najnatempiranijih dečijih prohteva iz susedne sobe.

Kardašijan mama 

Ova mama plažom korača kao da je na modnoj pisti, sve pijavičastih obrva i veštačkih trepavica, noktiju i ko zna čega još, dok se za njom dva metra dalje, vuče njena svita u vidu dece i muža. Oni ne nose mnogo stvari jer sve što im treba kupiće na licu mesta. Kardašijan mama se za letovanje spremala vrlo ozbiljno. Mukotrpno vežbanje mesecima, maratonski šopinzi 24 različita stila kupaćih kostima, obigravnje svih najnovijih kozmetičko/estetskih salona, radeći svakojake bolno/ulepšavajuće zahvate. Ona izgleda tako da cela plaža gleda samo u nju i njenu porodicu, jer i samo njihovo ponašanje je neki vid rijaliti sapunice. Dok je muž macka uljima, predano nepreskačući ni jedan pregib, silikonom popunjene obline, njena deca bahato šutiraju peščane kule preobrazovane dece, majke Sport Bili. 

Dok se mama Kardašijan polu gola prenemaže po plaži a svi muževi, mama žena kesa i po neki prisutni Sport Bili, balave nad ovom besplatnom predstavom, krijući se iza sunčanih naočara, njen muž iznajmljuje gigantsku jahtu sa koje će svi skakati na glavu, jer drugačije nije moguće u takvoj sceni, a sve u stilu “mi bogati a vi g..no.”

Dok sa jahte dreči neka Karleušina pesma, Kardašijan mama sva u fazonu Sandre Meljničenko, najverovatnije sa svog ajfona zove svekrvu ili dadilju u svom hotelu da joj skinu sa grbače raspuštenu derištad, jer ona nema živaca da svoje letovanje i polu plastično telo izloži dečijem mrcvarenju i ostalim očekivanim odgovornostima.

Seksualni život ove mame izgleda tako što njen muž pokušava da je oplodi svakih pola sata dok je u budnom stanju. Između glavobolje i depresije a taman toliko da ipak održi mir u braku, ova mama popušta samo u ključnim trenucima imajući u vidu uvek neki viši cilj.

Ostatak morskih nemani

Mi ostale, normalne mame, koje se nikako ne prepoznajemo u ovom stereotipom namunjenom opisu, na more idemo stoički. Ubeđene u svoju ispravnost, odmerenost i zlatnu sredinu, sa tolerantnošću i samosvešću samog Dalaj Lame, na ostale pojave, likove i dešavanja skoro da i ne obrćamo pažnju. Naša deca i muževi kao i mi same, nismo žrtve stereotpije, posebno ne onih što na druge gledaju sa pijedestala moralne ispravnosti. Pa mi smo normalna porodica a ne kao ovi tamo ludaci. Hau jes nou.