Znate one faze koje znaju malo duže da potraju, kad se kukumavčenje i jao-žao cmizdrenje otegne kao dečiji slinac. E, o tome vam pričam.

To su vam one dobro poznate ploče koje vam se vrte u glavi, podmeću nogu i guraju niz stepenice. Kad one zasviraju, vi možete čuti samo: debela si, nisi dovoljno interesantna, masna ti je kosa, svekrva bolje kuva od tebe, komšinicin stan je čistiji, sestrina deca vaspitanija, drugaricin muž više zarađuje, a ti nisi ni za …

Te ploče su kancerogeni vinil, verujte mi! Onda vam proradi išijalgija ili neki sladak ekcem po rukama ili vam se navrne migrena i sve tako simpatično simptomatične pojavne manifestacije vašeg unutrašnjeg stanja. Kada zapnemo u ovo stanje nama drugi neprijatelji ni ne trebaju. Čini nam se da bi nam drugi došli kao odmor od sebe samih. Naporno je jako biti čangrizav i tako uporno ugnjetački nastrojen prema sebi.

Sve nam nekako dođe slatko i naivno kad nam drugi ljudi malo spuste, pa nas malo prozovu, pa onda malo, ali baš malkice uvrede. Pa to nije ništa u odnosu na to što mi sebi same radimo.

Trgni se bre ćurko!

Pusti sebe malo na miru pa imaš i ti dušu! Šta si se zaskočila ko da nema goreg stvorenja na svetu od tebe. Sve se pa takmičiš sa mamom i svekrvom. Pusti njih da rade svoj posao. Pa nije na tebi da se stalno samokritikuješ i sažaljevaš, pa neće tim ženama ništa ostati da pričaju. A tek koleginice sa posla, pa JU!

Uzmi malo pa odmori, iskuliraj što bi rekli mladi. Bavi se sobom na drugačiji način. Reci sebi baš si dobra koka. Eto sad ćeš četiri banke a možeš da staneš u farmerke od prošle sezone. I baš si dobra domaćica, nema veze što ne znaš torte da praviš ali zato recepte za mafine izmišljaš za čas. I nisi džaba sve te knjige pročitala, ladno možeš da zarađuješ pisanjem nekog bloga.

Ne uzimaj sve toliko za ozbiljno, daj sebi malo kredita, malo pažnje i vere u sebe. Možeš ti – moja ti, svašta. Samo da znaš da je vrlo važno da ti prva veruješ u sebe. Sve ostalo će se samo posložiti.

Trgni se ćurko!

Volim te!