U mojoj kući novac nije tabu tema. Novca nema. 🙂 Šalu na stranu, razna istraživanja govore u prilog tome da je novac postao najveća tabu tema savremenog čoveka i da je veliki broj razvoda upravo prouzrokovan svađama oko istog. To je naročito tačno ako ste u braku a još uvek niste na istoj finansijskoj stranici.
Posmatrajući funkcionisanje bračnih drugova po pitanju kućnog budžeta u svojoj okolini zaključila sam da ih mogu svrstati u 4 grupe:
1. “Albatrosi” – u ovoj grupi su oni što hleb nasušni dele partnerski, što znači da postoji jedan zajednički buđelar koji se puni po principu ko, kad i kako može. Ovi partneri nemaju tajni, dele sve troškove, prave prioritete i dogovore u vezi sa svakim troškom. Jednostavno imaju poverenja jedni u druge, dobro se poznaju, ne osuđuju izbore za trošak onog drugog. Oni su tim.
2. “Cimeri” – su bračni drugovi sa odvojenim računima i novčanicima. Ovi partneri se osećaju bolje kada ovako funkcionišu, potreban im je osećaj kontrole i nezavisnosti. Ako su zreli, ovakav princip ne mora da bude loš. Tako naši drugari dele sve fiksne troškove striktno po pola, kao i troškove vezane za decu. Granicu povlači on kada ne želi da učestvuje u njenom nemilosrdnom modiranju, pa ona mora sama da se snađe za svoju dijagnozu, “fashion victim”.
Ovde postoji posebna podgrupa supružnika koja funkcioniše po principu ženin novac je novac za kuću i dažbine a muževljev je samo njegov džeparac. Tako imamo primer jedne moje drugarice čiji muž ne učestvuje bukvalno ni jedan jedini dinar u kućnom budžetu i za vreme ručka on pije svoju koka kolu a sin i žena, piju njenu?! Ili, novac na njegovom računu kao i stan su na svekrvino ime da ne bi morao da deli sa ženom. Ovu podgrupu zovem “Uskogrudići” ili “MOJ i tvoj novac“.
3. Bračni drugovi iz ove grupe, tkz. “Kampanjci“, su u stvari kombinacija prethodne dve. U zavisnosti od šire situacije i njihovog intimnog odnosa zavisiće i zajednički novčanik. Ovde ona ne može da odoli petom paru čizama u sezoni a njemu treba novi telefon, memorija i procesor. Troši se odvojeno na svoje hirove i bez zajedničkog dogovora. Kada novca imaju, parola lako ćemo, kad ga nemaju, kako ćemo.
4. Četvrta “Krpelj” grupa je namenjena nezrelim i sebičnim ljudima i njihovim zajednicama, koji bez obzira na to da li privređuju ili ne, uvek očekuju, ne! zahtevaju! da su na doživotnim jaslama svojih roditelja. Ovde je novac konstantan izvor sukoba a razvodi skoro neizbežni.
Bez obzira kojoj grupi da pripadaju, svi “analizirani” parovi su se uzeli iz čistih pobuda, iz ljubavi. Tako bar oni tvrde a ja nemam ništa od toga da im ne verujem. Važno je da su sve svesniji situacije u kojoj njihova deca dobijaju prve i osnovne lekcije o novcu i materijalnim stvarima. Svi smo do sada čuli da se odnos prema novcu po pravilu formira u detinjstvu pod uticajem roditelja. Deca upijaju sve što vide i šablon će ili prekopirati ili okrenuti naglavačke.
Tako je moj sin nama zadao domaći zadatak pitanjem “gde se kupuju pare?” i “zašto ne razmeniš?” kad mu kažem da za nešto nemamo trenutno. Kako bi jednog dana imala zdrav odnos prema njemu, decu odmalena treba učiti da se novcu mora pristupati odgovorno i da je on nagrada za uloženi trud a ne da predstavlja cilj sam po sebi. Jedna od najboljih metoda je štednja u vidu kasice-prasice. Dete za svoj trud može povremeno da dobije simbolične iznose koji su u skladu s njegovim potrebama. Na taj način će naučiti zašto je vredno da se potrudi, da odloži svoje želje i kupi nešto tek kad za to skupi dovoljno novca. “Zaradiće” i potrošiti džeparac, od svog rada i truda.
“Neka ljubav vuče stvari
Nema love al’ ne mari
Ionako sve što vredi
Lova ne može da sredi”
There Are 13 Comments
Hehe zanimljiva podela, rekla bih da su Uskogrudići zalutali ne samo u brak nego i u život. Zamislila sam u tekstu opisanu scenu i napravila “fuj” grimasu. Deci i u ovom segmentu dajemo primer, slažem se. Kod nas starija sve sto zvecka stavlja u kasicu. Konfiskovala mi je neki novčaničić i jedva čeka da odvede nekog na sladoled, ali kad shvati da su ga samo dve kugle ispraznile- nije joj pravo. U jednog “hrčka” smo počeli da ubacujemo za letovanje- nadam se da će biti više novčića od žetona, te da ćemo od njih napraviti sendviče za put ;))
Bravo za opservaciju, Uskogrudići su zaista zalutali i u brak i u život 🙂 A što se tiče novčića, klinci se lako na vuku, pa se mora biti oprezan 🙂 Ovaj moj stariji sad mažnjava svaku paricu po kući ili kad nešto ispadne po putu 🙂
Verujem da smo muž i ja albatrosi. Iako poslednjih godina samo ja radim, nikad nisam dozvolila da se oseća potcenjenim. Novac je zajednički, kao i sve, u dobri i zlu!
O kako se lako zaboravi onaj deo “u zlu”, tako da bravo za vas! Brak može biti uspešan samo uz takvu vrstu poštovanja i istrajnosti.
Sviđa mi se podjela 🙂
Na žalost, i ja poznajem par Uskogrudića i Krpelja, ali iskreno se nadam da će ih s vremenom biti sve manje.
MM i ja spadamo u albatrose, i u našem slučaju super funkcionira. Zajedno se dogovaramo o izdacima, ulaganjima, zajedno veselimo prihodima.
Od kolegica čujemo pozitivna iskustva o odvojenim računima. Nemam ništa protiv, dok funkcionira, super, nije važno na koji način.
E pa hvala, trudila sam se da bude realna kolko tolko. Zanimljivo je kako i ponaosob i u zajednici tretiramo novac. To dosta govori o nama i nasem vidjenju materijalne vrednosti.
MI SMO KAMPANJCI. UGLAVNOM SE PITAMO “KAKO ĆEMO”
Svi se pitamo kako ćemo 🙂
Super si napravila podelu. Mi smo definitivno albatrosi, ali zabrinjavajuće je koliko mnogo ima ostalih… Bojim se da je sve to zbog količine: što je para više, rupe u zajedništvu su sve veće. Izuzeci su prava retkost. Nažalost, deca to sve gledaju… Prosto ne mogu da verujem da ona žena (koju si opisala, s KokaKolom) živi onako… Eto, meni je to nerealno… Sve mislim da je on u svim drugim aspektima poštuje, pa mu je ovo zažmurila… Ne verujem, i ok – njen izbor, ali opet – deca…
Ona žena, moja poznanica živi baš tako i što je još žalosnije mnoge žive još gore. Ne mislim tu na nemanje materijalnih sredstava, kao takvo, već zajednica koja to nije. Moje – tvoje je široko rasprostranjen oblik funkcionisanja i imam u okolini puno parova koji žive tako, neki svojim izborom, neki partnerovim. Za mene je jedino ispravan način onaj u kome smo mi tim, albatrosi 🙂
Mi trenutno zaista zivimo u izobilju, ali nikad se ne zna sta nosi dan, sta nosi noc. Vaspitavamo cerku tako da zna da nekad moze nesto da dobije, a nekad ne moze. Kazemo joj cesto da za nesto nemamo novca, iako realno imamo. Ne zelimo da izraste u neku nezajazljivu osobu i ona zaista ima jako skromne prohteve za sada. ( mi smo takodje albatrosi)
Pozdrav od albatrosa! Zanimljiva podjela i jako zanimljiv tekst, koristan. I sugestija o kasici prasici za djecu je i meni pala na pamet. Ja nisam imala kasicu datu od strane roditelja, ali, posto su me uvijek slali u prodavnicu, kao nagradu sam povremeno dobijala nesto kusura…i odlucila da ga stedim dugu godinu dana, zajedno sa parama koje sam dobijala od rodbine izdaleka, kad nam dodju u posjetu da mami za osmi mart – kupim maaalu majusnu tanku ali preslatku zlatnu narukvicu. ☺ I kupila sam je. Vise od tih “evo ti od tetke kupi sebi nesto” para nego od onog kusura, ali i on je dobro dosao. Mama bila bezmalo u nevjerici. Pa me kriitkovala sto sam sve svoje pare potrosila njoj na takav poklon…bilo joj zao. ☺ Jako sam ponosna bila na tu svoju istrajnu stedljivost i beskrajno srecna sto mi je to omogucilo da mami kupim poklon kakv sam zeljela iako znam da bi ona bila srecna i sa cestitkom izradjenom u skoli na likovnom, sto mi je i rekla naravno. ☺ Ali gledala sam kako moji stede i racionalisu, i kako se oko svega dogovaraju, i vec od prvih zaradjenih para jos u srednjoj skoli, od honorarnog posla, sam pocela da stedim, da ostavljam malcice sa strane da imam. Sad sa djecom i porodicom i troskovima na sve strane,uprkos tome sto sam odrasla okruzena modelom “pokrij se koliki ti je jorgan” ipak se dese situacije “kako cemo”. ☺ Ali i dalje namjeravam i svoje klince da ucim da budu stedljivi, strpljivi, i da se raduju svemu, ne samo onom sto se kupuje
☺
Divno, zaista i za svaku pohvalu 🙂 Moj stariji sin takođe štedi i skuplja na isti način kao što ste vi kad ste bili mali, samo ne meni za poklon, već sebi kupuje sto i stolicu za polazak u školu 🙂 Jako mi je to slatko i nadam se da će mu ostati u navici da štedi za nešto korisno i smisleno. A što se tiče današnjeg momenta, kada je situacija sa novcem većini ljudi vrlo teskobna, snalazimo se svi kako god možemo. Moj tekst je više prikaz psihološkog odnosa bračnih drugova prema novcu i jedni drugima ali svakako vrlo prost i ličan 🙂 Na nama je da budemo razboriti i da se trudimo da deci damo dobra primer jer nova i materijalne stvari nisu nimalo naivni segmenti naših života.