U mojoj kući novac nije tabu tema. Novca nema. 🙂 Šalu na stranu, razna istraživanja govore u prilog tome da je novac postao najveća tabu tema savremenog čoveka i da je veliki broj razvoda upravo prouzrokovan svađama oko istog. To je naročito tačno ako ste u braku a još uvek niste na istoj finansijskoj stranici.
Posmatrajući funkcionisanje bračnih drugova po pitanju kućnog budžeta u svojoj okolini zaključila sam da ih mogu svrstati u 4 grupe:
1. “Albatrosi” – u ovoj grupi su oni što hleb nasušni dele partnerski, što znači da postoji jedan zajednički buđelar koji se puni po principu ko, kad i kako može. Ovi partneri nemaju tajni, dele sve troškove, prave prioritete i dogovore u vezi sa svakim troškom. Jednostavno imaju poverenja jedni u druge, dobro se poznaju, ne osuđuju izbore za trošak onog drugog. Oni su tim.
2. “Cimeri” – su bračni drugovi sa odvojenim računima i novčanicima. Ovi partneri se osećaju bolje kada ovako funkcionišu, potreban im je osećaj kontrole i nezavisnosti. Ako su zreli, ovakav princip ne mora da bude loš. Tako naši drugari dele sve fiksne troškove striktno po pola, kao i troškove vezane za decu. Granicu povlači on kada ne želi da učestvuje u njenom nemilosrdnom modiranju, pa ona mora sama da se snađe za svoju dijagnozu, “fashion victim”.
Ovde postoji posebna podgrupa supružnika koja funkcioniše po principu ženin novac je novac za kuću i dažbine a muževljev je samo njegov džeparac. Tako imamo primer jedne moje drugarice čiji muž ne učestvuje bukvalno ni jedan jedini dinar u kućnom budžetu i za vreme ručka on pije svoju koka kolu a sin i žena, piju njenu?! Ili, novac na njegovom računu kao i stan su na svekrvino ime da ne bi morao da deli sa ženom. Ovu podgrupu zovem “Uskogrudići” ili “MOJ i tvoj novac“.
3. Bračni drugovi iz ove grupe, tkz. “Kampanjci“, su u stvari kombinacija prethodne dve. U zavisnosti od šire situacije i njihovog intimnog odnosa zavisiće i zajednički novčanik. Ovde ona ne može da odoli petom paru čizama u sezoni a njemu treba novi telefon, memorija i procesor. Troši se odvojeno na svoje hirove i bez zajedničkog dogovora. Kada novca imaju, parola lako ćemo, kad ga nemaju, kako ćemo.
4. Četvrta “Krpelj” grupa je namenjena nezrelim i sebičnim ljudima i njihovim zajednicama, koji bez obzira na to da li privređuju ili ne, uvek očekuju, ne! zahtevaju! da su na doživotnim jaslama svojih roditelja. Ovde je novac konstantan izvor sukoba a razvodi skoro neizbežni.
Bez obzira kojoj grupi da pripadaju, svi “analizirani” parovi su se uzeli iz čistih pobuda, iz ljubavi. Tako bar oni tvrde a ja nemam ništa od toga da im ne verujem. Važno je da su sve svesniji situacije u kojoj njihova deca dobijaju prve i osnovne lekcije o novcu i materijalnim stvarima. Svi smo do sada čuli da se odnos prema novcu po pravilu formira u detinjstvu pod uticajem roditelja. Deca upijaju sve što vide i šablon će ili prekopirati ili okrenuti naglavačke.
Tako je moj sin nama zadao domaći zadatak pitanjem “gde se kupuju pare?” i “zašto ne razmeniš?” kad mu kažem da za nešto nemamo trenutno. Kako bi jednog dana imala zdrav odnos prema njemu, decu odmalena treba učiti da se novcu mora pristupati odgovorno i da je on nagrada za uloženi trud a ne da predstavlja cilj sam po sebi. Jedna od najboljih metoda je štednja u vidu kasice-prasice. Dete za svoj trud može povremeno da dobije simbolične iznose koji su u skladu s njegovim potrebama. Na taj način će naučiti zašto je vredno da se potrudi, da odloži svoje želje i kupi nešto tek kad za to skupi dovoljno novca. “Zaradiće” i potrošiti džeparac, od svog rada i truda.
“Neka ljubav vuče stvari
Nema love al’ ne mari
Ionako sve što vredi
Lova ne može da sredi”
There Are 13 Comments