Vrlo važna i ozbiljna tema mi se nametnula u zadnjih godinu dana: Kako se ponovo vratiti nekom poslu, nakon duge, velike i dobrovoljne pauze? Ovde ne mislim samo na konkretno zaposlenje kao takvo, već jednostavno sve poslovne tokove od samozapošljavanja do konkretnog traženja određenih radnih pozicija. Koji je moj sledeći korak; gde se vidim; odakle da počnem; čemu da se okrenem? To su samo neka uopštena pitanja koja su mi se motala po glavi, dok nisam naišla na kurs Najbolje mame na svetu “Back to office”.
U samom startu nisam bila sigurna šta bih to dobila na jednom takvom kursu, da li mi zaista treba sve to ispočetka, pisanje CV- ija – “ma sigurno to znam”; intervju – “sve sam do sada čula”; upravljanje vremenom – “mogla bih ja druge da učim tim veštinama” i sl.
Druga bitna stavka oko koje su se lomila koplja i mene i drugih zainteresovanih mama, bila je cena. Da se ne zavaravamo, svaka od nas, bilo zaposlena ili ne, ima vrlo jasnu sliku svog budžeta i koliko može da se “pruži” u odnosu na njega. Po komentarima sam mogla zaključiti da je to jedna od najbitnijih stavki da nas, nezaposlene mame odvrati od ove vrste kursa.
E pa drage moje dame, ja ću pokušati najobjektivnije što mogu da vam prenesem svoj lični dojam onog što bi Amerikanci rekli value for money ili odnos cene i kvaliteta.
Kao glavnu okosnicu odlučivanja o pohađanju bilo kog, kako formalnog tako i neformalnog vida usavršavanja, izdvojila bih činjenicu da je vrlo često, da ne kažem uvek, neophodno prvo uložiti u sebe, znanje, obrazovanje, da bi vam se ono kasnije isplatilo. Ili smo sve te fakultete, kurseve, zanate i ostale vredne stvari učile samo radi ličnog zadovoljstva?
Da pređemo na stvar. Samo mesto održavanja dvodnevnog kursa je vrlo profesionalno i ozbiljno izabrano. U pitanju je hotel Holiday Inn u Beogradu čije konferencijske sale, sa salom za ručavanje (pristojnim restoranskim ručkom), kao i posluženjem u vidu okrepljujućih napitaka na svakoj pauzi (voda, čaj, kafa, sok) odaju utisak da ste na vrlo profesionalnom i ozbiljnom mestu.
Radni materijal kursa sa preciziranim rasporedom, čak i malim poklonom u obliku bloka i olovke, govore o nivou detalja kojima su organizatorke bile posvećene.
Najznačajniji segment ovakvog kursa su u suštini nosioci ili predavači koju su za ovu priliku vrlo ozbiljno birani. Svaka od njih je uspela da nam prenese sve ključne stvari koje su trenutno najvažnije a tiču se tržišta rada. Posebno bih izdvojila Nikolinu Milosavljević, Milicu Obrić iz Infostuda i Tanju Šešum koje su nam iz prve ruke i iz prvih redova “poslovnog fronta” ukazale na sve zamke ali i prednosti našeg konkretnog sledećeg koraka: aktivno traženje posla.
Ni jedan razgovor sa drugaricom ili sati i sati surfovanja po netu vam ne mogu nadomestiti lično iskustvo i razmenu sa ljudima čija je to profesija. Tako smo saznale da često izbor odgovarajućeg kandidata za određenu poziciju zavisi od toga kako ćete se uklopiti u već postojeći tim. Možda vi jeste sjajan kandidat ali ne biste dobro funkcioisali sa već postojećim timom; možda je potrebno da se potrudite malo više i nađete način da se približite poslodavcu, uradite nešto ekstra i kreativno; možda će vas zapamtiti u moru kandidata jer ste bili nasmejani i opušteni; možda naiđete na nekog “baksuza” i ne budete prepoznati kao odgovarajući ali ćete steći samopouzdanje da nije uvek do vas.
E sad drage moje dame, vrlo lep “začin” svim kvalitetnim informacijama koje smo upijale bio je, opet profesionalno, izabran tim šminkera, frizera i naravno fotografa. Zašto je to važno osim što žene vole da se ulepšavaju? Pa zato što je vaša ulaznica na intervju za posao kvalitetan CV i dobra fotografija na njemu. To znači vi ali u izdanju “znam šta radim i meni se može verovati” izgled, umesto “nisam sigurna dal sam pošla ili sam došla”. Možda se vama čini da je sasvim ok da na slici stojite u bikiniju na letovanju, ili sa nekom plišanom igračkom i sl. ali to nije slučaj u stvarnom svetu. Dobra fotografija i prezentacija vas, kao osobe od profesionalnog integriteta, je vrlo važna.
Poslednja stvar u nizu mog vrednovanja ovog kursa je nešto poput dodatne vrednosti. Upoznavanje novih i zanimljivih žena, razgovor i razmena o svemu i svačemu (posao, deca, život) su ključni začin ovakvog vida druženja i učenja. Tako sam u razmeni sa jednom vrlo simpatičnom mamom, Emom, dobila od nje i ova zapažanja koja se tiču toga šta je konkretno ona dobila od kursa:
- osećaj sigurnosti
- veliku motivaciju
- veliku zahvalnost na poznanstvu puno predivnih, uspešnih i kvalitetnih žena
- osećaj spoznaje suštine intervjua i osobe koja je sa druge strane
- bez dileme, imaću odličan CV kao ulaznicu za razgovor, što uopšte nije mala stvar
- prevazilaženje blokade pri razgovoru na engleskom jeziku
- rad na sebi i umeće da svoje mane ili loše iskustvo pretvorim u svoju snagu koja će mi biti osnova za nešto novo i bolje ili prilika da poboljšam svoje odluke
- osećaj da nisam usamljeni slučaj i da nije sve do mene, čak i kada ne dobijem pozitivan odgovor, da ne shvatam sve isuviše lično, jer saznanje da neretko i najbolji kandidati nisu odabrani, daje svemu drugačiji ton i ne mora sve biti tako crno
- i osećaj da sam lepa i privlačna još uvek, da ne osećam grižu savest ako pijem kafu i pričam sa drugim ženama, da ne radim ništa loše ako radim na sebi i imam želju da budem bolja i da uradim nešto novo
I to bi bilo to, ali nije sve svakako… Bitno je da je kompletan utisak skroz pozitivan i da bih svakoj ženi mogla da preporučim da se pridruži nekom narednom okupljanju, jer je nekako lekovito i pitko i stvarno melem za dušu… I puno toga važnog i bitnog i suštinskog i o pisanju biografije i o predstavljanju sebe i o ulozi onog koji sve to procenjuje i o ishrani i o poznavanju sebe i svojih mogućnosti, radu na samopouzdanju i… engleskom… Sve potrebno na jednom mestu!
Već posloženom i konkretizovanom zaključku koji možete naći ovde, dodaću i moj, kao i uvek vrlo lični stav:
Meni se dopalo, znam da sam naučila i čula dosta novih stvari. Da ozbiljno tražim posao, imala bih odličan start, znala bih šta i kako da radim. Shvatila sam da svaka pojedinačna stvaka kroz koju smo prošle i dobile je odrađena po uobčajenim standardima. Kao andragog, neko kome je obrazovanje odraslih zanimanje i vokacija, mogu da potvrdim da je svaki princip rada koji je bio najavljen i odrađen. To u praksi znači: ako ste najavili radionicu onda nećete držati monolog i sl.
Ako biste stavile na papir svaki pojedinačni element u ponudi ovog kursa, vrlo brzo biste shvatile da suma prebacuje datu kotizaciju. Moram biti pravedna ovde i istaći da se cene odnose na Beograd i veće gradove.
Zato neću završiti svoje malo izlaganje sa “ovo iskustvo mi je bilo od neprocenjivog značaja”. Itekako je od “cenjivog”, samo je pitanje da li vi znate da ocenite šta je važno za vas. Ništa drugo.
Za neka sledeća druženja i učenja predlažem vam da se na vreme informišete i popunite formular na ovoj strani – http://www.
There Are 4 Comments