Nisam pisala neko vreme a nije da nisam imala o čemu. Negde između notornog hejterisanja po fejsu, Vučića i njegovih crnjaka, Trampa i njegovih dijagnoza, Seke, kvazi feminističkih tekstova i agresivnog marketinga samoproklamovanih iscelitelja, moglo se pronaći i po nešto iskreno, grčevito i autentično.
I sve me je to anesteziralo, kao i ova duga zima, jer sve shvatam ozbiljno. Što bi mi rekli neki “mnogo se udubljuješ”. I znate šta, neću prestati.
Ne zanima me ovaj život bez mirisa i ukusa, stava i emocije. Ne zanima me sva globalna politička korektnost i jednoumlje. Ne zanima me odsustvo stida i empatije, odsustvo borbe i kurčevitosti. Ne zanima me lajk i pravdanje, ne zanima me snishodljivost i snebivanje.
Zanimaju me mali ljudi i njihove priče, naše priče i životi. Zanima me da kada nekog pitam kako je da mi iskreno to i kaže. Želim da ga saslušam, da se skenjamo zajedno ako treba, jer je to ljudski, makar nam samo prividno bilo lakše na tren. Želim da se kiselo osmehnemo jedno drugom i da znamo da svi imamo te dane i mesece i da će oni proći.
Ne želim da se lažno osmehujem i svima govorim kako mi je ekstra jer ga time ponižavam kao i samu sebe. Ovaj život traje samo sada i meni je jedini. Nekad je božanstven i ispunjen srećom i smislom, nekad istu tu sreću, čini mi se, na kolenima tražim u magli. I ne dam fejku i egu da me prevare da je to loše jer u suprotnom nikad ne bih saznala kako je to izroniti iz dubine, dok ti pucaju pluća za tim životnim udahom vazduha.
Milije su meni sve moje borbe i “depre” od svih poza i maski. Jer kada izronim ja odmah i poletim.
A što se tiče karirane nam svakodnevnice i iskasapljenog nam društva, spas je samo u nama. Samo pojedinac, mali vredni, optimistični čovek sa dovoljno ludosti i herca da učini sve da svoj život i život svojih najmilijih učini dostojanstvenim, je istinski heroj.
I zato se trudite i trudite bez obzira na sve. Jer kao što me je jedna pametna žena naučila, kada miš upadne u bačvu sa mlekom, ili će batrganjem napraviti maslac i iz nje izaći ili će se prepustiti i potonuti.
There Are 16 Comments