BeoGard vol.2

Pitaju me zašto BeoGard? Zato što ste u gardu kad stižete u ovaj grad i zato što i sam grad ima gard prema vama. Privikavanje je obostrano, očaranost često jednostrana a razočarenje podjednako. Nervira vas gužva, gradski prevoz, različitost mentaliteta kao i svaka uočena sličnost. Zgražate se nad smećem koje proleće pored vašeg prozora jer komšija sa sedmog misli da ima natprirodne sposobnosti ubacivanja đubreta čistom snagom uma u kontejner u prolazu zgrade, cirka šest meteri levo pa dva iza ćoška. Ne prođe mnogo i vi ste se već odomaćili pa tresete karirani stolnjak što ga baka poslala kao miraz kroz prozor, jerbo mrve su organske i leteći pacovi će ih za tili čas počistiti. Ništa lošeg u tome nema, pa vi samo nekulturu dižete na viši nivo!

Čim ste položili vožnju spremni ste za ulični reli. Psovke, tu; vožnja po šinama, tu; srednji prst, tu; nepuštanje da se neko prestroji ni za živu glavu ispred vas, tu; sirena na žuto jer onaj šonja ispred  kasni sa gasom milisekundu, tu… slobodno dodajte svoje favorite, znam da vas svrbi 🙂

Ako vam se učini da vas komšinica sa sprata špijunira svako veče da vidi koga dovodite u stan, izderite se na nju da gleda svoja posla da ne bi ostala bez tog svog kiselog kupusa što drži ispred vrata u zajedničkom hodniku od zimus, a zna se da su ostali već u aprilu pobacali svoj u WC – šolje, pa smo plaćali odgušivanje u maju.

Nanervira li vas slučajno to što  vam kolege prebacuju da je vama lakše jer vas rodbina pomaže spremačama sa sela, iz kojeg vi niste a previše ste ponosni da kažete da jedete dva meseca samo majonez i hleb jer je samostalni život bez mamine suknje težak i skup, setite se da je njima teže jer treba mnogo godina još da prođe dok ne naslede stan od babe koja se širi sama u 90 kv. na Vračaru.

Pošto ste po definiciji dođoš, golja, podstanar, onaj što krade mesto i vazduh starosedeocu najbolje vam je da se što pre pomirite sa situacijim. Selićete se često, znaćete grad mnogo bolje od onih što u njemu žive. Boleće vas male uvrede i neumesne šale na vaš akcenat ili padež, revnosnije ćete obijati pragove u potrazi za poslom i možda ćete nagnječiti ruku laktajući se ali dobićete mnogo. Otkrićete divna mesta i ljude. Samo vašu klupicu za razmišljanje ili ljubavisanje na omiljenom keju sa pogledom na neki samo vaš Beograd. Iz obližnjeg splava će dopirati muzika koju ne biste u životu slušali da nije tog čarobnog trenutka usvajanja i stapanja i neće vas više biti blam da naglas otpevate i taj omraženi narodnjak “…moj Beograde, zagrli me…” , pa nije Ceca dugme pa da te ne dodirne bar jednom.

Ne prođe mnogo, grad vam se podvukao pod kožu. Pitate se kako ste živeli ranije bez šoping centara i specijalne discipline preskakanja psećih govanaca po trotoaru, besomučnog traženja parking mesta i nemogućnosti da uđete u treći prevoz po redu iz kojeg ispadaju putnici. Gde ste ranije kupovali picu i pljeske u dva noću, ko vas je budio umesto đubretarskih kamiona u šest ujutru? Kako od tolikih sarmi i smokija rastu tako lepa deca, tako dugonoge i zanosne devojke? Kako da od tolikog razmaženog i bahatog sveta uvek ima nekog da vam pomogne da ponesete kolica, pridoda dvadeset dinara kad vam zafali na kasi za račun, ljubazno se javi i porazgovara redovno na pijaci, tutne u kesu još par šargarepa da se nađe za decu?

Svašta možete doživeti u ovom sivom gradu. Da sednete na sedište autobusa na koje se slatka bakica pre vas upiškila, odete na balet Labudovo jezero i četiri sata trpite najgori smrad koji ste ikad osetili a koji proizvode dva fina gospodina iz prvog reda držeći se za ruke jer ljubav i umetnost idu ruku pod ruku. Kad smo kod ruke, možete naleteti u polu mraku Doma sindikata na mlađanog pelcera koji se tik pored vas samozadovoljava gledajući naučno fantastični film u kome se u samo jednoj sceni pojavljuje žena do grla zakopčana.

Da ne budem nepravedna u Beogradu se možete i zaljubiti na prvi pogled iako u to ne verujete, možete steći prijatelje, sakriti se i otkriti u novom svetlu. Možete živeti neki drugačiji život jer će vam ponuditi razne šanse.

Sad već mislite da davim i da ste već sve to znali ali ipak ste na ovom blogu navikli na razna iznenađenja. Priče sa više neočekivanih krajeva, čistih i duševnih ispovesti ali i škakljivih, lascivnih tema. Bože sačuvaj da vas sad ostavim nasukane bez neke istinite i opičene priče. Jer “ja sam žena na sve spremna, daj šta daš, daj šta daš, eejjj” – Frajle!

S obzirom da stan u Beogradu košta kao da živite u oblakoderima Menhentna a ne npr. u udžerici kod Fatime, žene sumnjivog morala, konstantno vam je neophodan dodatni priliv novca. Kad nisam sekretarisala i radila kao marketing menadžer freestyler, izmišljala sam načine kako da zaradim parice. Definitivni pobednik u kategorijama najluđe, najlakše i najzanimljivije zarađenog novca je pisanje seksi priča za hotlajn.

Halo oglasi, najvažnije štivo tog vremena (početak 2000 -tih) i jedan neuobičajen oglas. Traže se pisci za pisanje seksi priča koje će hotlajn devojke izdahtati na uvo usamljenom slušaču u zamenu za veliki telefonski račun. Naravno odmah se javljam, mada, kao ni sada, nisam pisac niti sam literarno ni erotski potkovana. Moj entuzijazam, hrabrost/ludost i evo i vas čitate ove priče.

Divna mlada žena mi objašnjava uslove rada. Divota! Pišem od kuće, šaljem priču na doradu, parice ležu na račun, nikakav drugi kontakt nemamo. Jedini problem je što ne znam šta da pišem, šta je to što prosečni seksualno uskraćeni Srbin želi da čuje.

Odlazim, umesto u video klub po pornografiju kao sav normalan svet, u knjižaru Plato i nalazim rudnik zlata. Zbirku erotskih, pardon hard-kor pornografskih priča Mačo kučke, autorke Pet Kalife. Moja ideja je bila više nego genijalna! Igraću na kartu ubeđenosti da prosečni dahtač na hotlajnu ne posećuje često knjižare u potrazi za uzdizanjem te vrste i da uz malo prerade, čitaj prevare, njene priče neće biti prepoznate širem auditorijumu cenjenog hotlajn servisa.

Moja “agentkinja” je bila više nego oduševljena! To je tako sveže i neobično, sirovo, ma jel sam sigurna da ja to pišem? Otkud tako mladoj devojci tako prljava mašta? Ništa ne smeta što nije u obliku scenarija On: Uhhh!  Ona: Ahhh! Ma nema veze dodaće oni, da se ja ne zamaram, samo što više toga da im dam. Novac je redovno uplaćivan, agentkinja prezadovoljna, kao i klijentela. Sugrađani muškog pola tih nekoliko meseci su išli bar malo nasmejaniji našim gradom.

Da, našim gradom. “I posle svega ja volim njega” – neki trol narodnjak.

P.S.  Ne zamerite mi na ovolikoj količini stihova i pesmica. Sve one daju neki emotivni okvir ovoj mojoj priči. A za one znatiželjne ili možda uskraćene, seksi priče šaljem posle uplaćenih 300 dindži na dostavljen račun. Anonimnost i zadovoljenje zagarantovani, reklamacije ne primam.

“On ima čudesnu moć
da svetlom ispuni noć
belinom osmeha svog razgoni tugu
On ljubav svakome da
i vrata otvara sva
k’o stari voljeni drug uvek je on” – Đorđe Marjanović